Varhelji: Ekonomsko-investicioni plan trebalo bi da podstakne dugoročni oporavak Zapadnog Balkana

Ekonomsko-investicioni plan za Zapadni Balkan, vredan devet milijardi eura, koji je juče usvojila Evropska komisija (EK), trebalo bi da podstakne dugoročni ekonomski oporavak i saradnju regiona, ocenio je evropski komesar za susedstvo i proširenje, Oliver Varhelji.

Varhelji je saopštio da Ekonomsko-investicioni plan ima deset ključnih inicijativa i da bi, na jedan opipljiv i vidljiv način, u narednih četiri ili pet godina trebalo da donese krupne promene na Zapadnom Balkanu.

„Takođe smo uspostavili novi garantni instrument za Zapadni Balkan koji će dodatno unaprediti investicione mogućnosti u regionu i mobilisati do 20 milijardi eura u javnim ili privatnim investicijama, što bi ukupno trebalo da donese barem 28 milijardi eura u smislu investicija u ovaj region“, rekao je Varhelji na konferenciji za medije u Briselu, koja je prenošena uživo u EU Info centru.

Varhelji je rekao da se tu radi više-manje o 30 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) kompletnog regiona.

„Ako me pitate koliki je uticaj jednog takvog plana, mi se nadamo da ćemo videti barem 3,6 procenata rasta BDP-a u prosjeku, samo zahvaljujući ovom planu“, smatra Varhelji.

Sveobuhvatni Ekonomsko-investicioni plan za Zapadni Balkan ima za cilj da podstakne dugoročni ekonomski oporavak regiona, podrži zelenu i digitalnu tranziciju i stimuliše regionalnu integraciju i konvergenciju sa Evropskom unijom (EU).

Planom je definisano deset ključnih investicionih inicijativa u oblastima od ključnog značaja za ekonomski razvoj, poput održive saobraćajne i energetske povezanosti, zelene i digitalne transformacije, jačanja konkurentnosti privatnog sektora i podrške u oblasti zdravstva, obrazovanja i socijalne zaštite, uključujući i garanciju za mlade sa ciljem kreiranja radnih mesta za mlade ljude.

Investicioni paket će biti ključni pokretač za stimulisanje povećanja javnih i privatnih ulaganja u regionu iz evropskih i međunarodnih finansijskih institucija.

Varhelji je, kada je u pitanju saobraćaj, rekao da na Zapadnom Balkanu i dalje nedostaje krupna infrastruktura.

„Treba da povežemo region sa Evropom mnogo bolje, ali takođe i region međusobno. Te veze bi trebalo da služe za ubrzavanje ekonomskog razvoja i trgovine, ali i da dovedu nove investicije u region“, ocenio je Varhelji.

Kako je naveo, druga oblast predviđena planom je čista energija.

„Energija zavisi u velikoj meri od korišćenja uglja i lignita i ako vidite zagađenje u zimskim mesecima to postaje sve značajnija opasnost po zdravlje u regionu. Bićemo spremni da pomognemo regionu da smanji ili ukine korišćenje uglja što je pre moguće, kako bi smanjili taj rizik po zdravlje“, kazao je Varhelji.

Planirana je i podrška u delu uspostavljanja obnovljivh izvora energije.

„Četvrti krupni elemenat naše ponude Balkanu je povezan sa digitalnom ekonomijom. Potrebni su nam odgovarajući uslovi za ekonomiju, koja će biti otporna na buduće razvoje. Potrebne su nam odgovarajuće veštine da investitramo u obrazovni sistem, jer imamo neodgovarajuće veštine u regionu, ali takođe treba da investiramo i u osnovnu infrastrukturu, a to je širokopojasni internet i njegova raspoloživost u regionu“, saopštio je Varhelji.

Glavni pregovarač Crne Gore sa EU, Aleksandar Drljević je ocenio da Ekonomsko-investicioni paket predstavlja još jedan dokaz posvećenosti EU Zapadnom Balkanu.

„To je i podsticaj za ubrzanje sveobuhvatnih reformi koje će voditi ka našem glavnom spoljopolitičkom cilju – članstvu u EU, ali i zaista boljim uslovima života svih naših građana“, zaključio je Drljević.

Plan je, kako je ocenjeno, utoliko potrebniji s obzirom na to da COVID-19 izrazito negativno utiče na ekonomije Zapadnog Balkana, koje se suočavaju se sa izazovima kao što su slaba konkurentnost, visoka stopa nezaposlenosti i strukturne slabosti.

Izvor: Vijesti.me