Vatrena stihija se širi planetom

Vatrogasci i spasioci su suočeni s pravom dramom na grčkom ostrvu Evija, a s požarima se bore i u Kaliforniji, Sibiru, Italiji…

Prethodni mesec bio je najteži od kada su pre devet godina počela satelitska beleženja požara, što ne znači da u avgustu neće biti još teže, jer šume nastavljaju da gore, a u mnogim krajevima sveta sezona požara tek se bliži vrhuncu. Jezive scene sa Evije obilaze svet danima, a jednako je sumorno i u Sibiru, gde su evakuisana dva sela. Plamen guta pred sobom i delove Severne Amerike, Afrike i Evrope stvarajući jezive prizore poraznije od onih koje su prethodno izazvale poplave. Destruktivne posledice globalnog zagrevanja izazvanog što prirodnim, što ljudskim uticajem, nakon intenzivnih vrućina prže sve pred sobom i na zapadu Kanade i SAD.

Vatra na Eviji divlja, a još desetak požara bukti u Grčkoj. U obalskom gradiću Pefkiju vojnici, vatrogasci i dobrovoljci ne uspevaju da sputaju vatrene jezike koji gutaju kuće i drveće. Volonteri brodićima prevoze građane na sigurno. Meštani seku stabla kako bi sprečili plamen da se širi. Nemoguće je spasti prirodu, a nadamo se da makar ljudski životi više nisu ugroženi, poručuju grčki spasioci. Vlasti su juče počele da procenjuju štetu uzrokovanu vatrom koja je opustošila zemlju i isterala ljude iz domova. Taj posao radiće još dugo jer se plamen ne smiruje u brojnim delovima zemlje. Premijer se sastao s ministrima kako bi utanačili mere pomoći žrtvama, kojih ima i u Atini, gde je požar uspeo da ošteti kuće, infrastrukturu u predgrađima i hiljade hektara okolne šume.

Borbu s vatrom vode i u Kaliforniji. Tamo je aktivno 11 požara, a strahuje se da će ih s rastom temperature biti još. „Diksi” je uništio gradić Grinvil, osnovan u doba zlatne groznice. Naime, tako zovu požar koji nisu mogli obuzdati dok je osvajao grad. Bi-Bi-Si prenosi da će se u narednim nedeljama plamen širiti i da se vatrena stihija neće olako obuzdati. „Diksi” od sredine jula proždire prirodu, uništio je već oko 460.000 hektara zemljišta. Ljudi uspevaju da kontrolišu petinu zahvaćene teritorije. Hiljade ljudi su napustile svoje domove, a ima i nestalih.

U Sibiru je najveći deo tajge u republici Saha, poznatoj kao Jakutija, zahvaćen plamenom, a toksični dim dopire čak do Severnog pola. Evakuisani su meštani dva sela, gde trenutno bukti 155 šumskih požara. Na hiljade vatrogasaca i dobrovoljaca pokušavaju da spreče vatru da se širi pa, kao što rade i na Eviji, seku stabla kako bi prekinuli vatreni lanac. Rekordno visoke temperature zabeležene poslednjih nekoliko godina u Rusiji pripisane su klimatskim promenama, a požarima, kažu, doprinosi i zanemarivanje pravila zaštite u ovim situacijama, zbog čega struka krivi i one koji su 2007. odlučili da raspuste saveznu vazduhoplovnu mrežu koja se hvatala ukoštac s požarima.

Prema podacima Evropskog informacionog sistema za šumske požare, od početka godine je izgorelo oko 128.000 hektara, odnosno, osam puta više u odnosu na dosadašnji prosek. Ugljenisane površine učetvorostručile su se u Italiji, osmostruko su uvećane na Kipru, udvostručene su u Grčkoj.

Italija, posebno njen južni deo, guši se u dimu i plamenu u drugoj najgoroj ikada zabeleženoj sezoni požara. U pokrajini Pulja šume su gorele četiri dana, nakon čega je ostalo zgarište na 200 hektara. Vatra se s planina spuštala ka hotelima, kućama i manastirima odmarališta Peskara terajući meštane i turiste na evakuaciju. I Turska je zbog požara osetila četiri puta veći intenzitet vrućine u odnosu na zabeležen dnevni rekord. I Rodos je bio u opasnosti, zbog čega su evakuisani obližnji kampovi, dok su tri aviona, šest helikoptera i bar 100 vatrogasaca sanirali plamen.

Iz službe EU za upravljanje rizikom od katastrofa, kažu da se širi spisak oblasti koje su u opasnosti, a koji se više ne ograničava na mediteranske zemlje. U Finskoj su, recimo, ugašeni brojni požari. U ovom periodu godine, tokom prethodne decenije, prosečno bi buknulo 298 lokacija. Ove godine Evropu je, do sada, zadesilo čak 427 požara. Do 5. avgusta na Starom kontinentu je izgorelo 55 odsto više površina u odnosu na prosek zabeležen u proteklih 12 godina. Posmatrano globalno, vatra je odgovorna za značajnu emisiju gasova s efektom staklene bašte i za pet do osam odsto od 3,3 miliona smrtnih slučajeva uzrokovanih lošim kvalitetom vazduha. „Karbon brif”, grupa koja se bavi klimom, kaže i da su, poređenja radi, 2003. godine izuzetno veliki požari doveli do emisije iste količine štetnih gasova kao zapadna (industrijska) Evropa.

Izvor: politika.rs