Većim budžetom za nauku održati UB na Šangajskoj listi

Ako je kategorizacija naučnika zamrznuta u 2011, pa se ne nagrađuju najbolji, a ne smanjuju ingerencije onima bez rezultata, onda nemate ni rast broja istraživačkih radova, kaže prof. dr Aleksandar Popović.

Rešenje za zaustavljanje pada Beogradskog univerziteta na Šangajskoj listi, koji se dogodio pretprošle i ponovo ove godine, prof. dr Petar Marin, prorektor za nauku, vidi jedino u znatnom uvećanju budžeta za nauku, ali i prosvetu. Jer problem je, kaže, i u oskudnom finansiranju visokog obrazovanja, iz kojeg takođe dolaze značajni istraživački radovi. Uz uslov da to povećanje ne bude kampanjski, već kontinuirani proces. Ističe da je ovo rezultat nedopustive činjenice da naša država ne ulaže nijedan odsto od ukupnog budžeta u naučni i visokoobrazovni rad, dok razvijene zemlje za nauku odvajaju i do tri odsto od njihovih mnogo većih ukupnih budžetskih suma.

Marin to slikovito ilustruje, navodeći, „da biste pratili naučne trendove, morate da trčite brže od drugih”. Problem je što oni imaju sprinterice, a naši naučnici trče bosi, pa nam je džaba što su brži. U prethodnih nekoliko godina Ministarstvo prosvete je, priznaje, uložilo mnogo dodatnog novca u nauku, ali naglašava i da je to „mnogo” nedovoljno u odnosu na vrlo malo sredstava koja daju za istraživanja.

– Naučni rad iziskuje mnogo više budžetskog novca. S druge strane, ne znači da bismo se dogodine, ni sa novih milijardu evra za nauku, vratili na 400. mesto. Zaposlili smo mlade naučnike, ali treba da prođu godine da se oni razviju, a uz to i drugi neguju mlade kadrove. Ovog smo se pribojavali i plašim se da će se pad nastaviti. Za publikovanje u vrhunskim časopisima, koje je uslov za skok na Šangajskoj listi, potrebne su nam savremena oprema i laboratorije. A fantastični mladi naučnici na Biološkom fakultetu, gde predajem, čak nemaju ni zgradu za rad, istražuju u velikoj gužvi, nemaju gde da stave opremu i sve opstaje zahvaljujući velikom entuzijazmu nastavnika i doktoranada. Pitanje je do kada će ga imati – upozorava Marin.

Zašto stagniramo? Zbog čega nam broj naučnih radova ne raste, pita profesor Hemijskog fakulteta dr Aleksandar Popović, predsednik Saveta Univerziteta u Beogradu, i objašnjava da ne postoji niko ko će osporiti da je poslednji sveobuhvatni konkurs za finansiranje projekata u srpskoj nauci raspisan 2010. godine.

Od njegovog isteka nauka na fakultetima je praktično u režimu privremenog finansiranja, na osnovu tema starih više od decenije. Takođe veruje da ne postoji niko ko će osporiti i da je poslednja kategorizacija istraživača obavljena 2011. godine. Planirano je da se svake dve godine radi nova, kako bi oni koji su bolji bili podsticani, imali bolje uslove. Ali od 2013. godine nema kategorizacije naučnika.

– Ako politika u nauci vladajućih stranaka od 2012. godine jeste – a naglašavam namerno „politika” zato što se ne može nakon deset godina identičnih pojava reći da su slučajnost – da ne objavljuje sveobuhvatne konkurse za osnovna istraživanja i da se naučnici bave, u svetu koji se i u nauci vrtoglavo menja, istraživanjima zamišljenim u pretprošloj deceniji. Ako je kategorizacija zamrznuta u 2011, pa se ne nagrađuju najbolji, a ne smanjuju ingerencije onima bez rezultata. Ako su operativni troškovi za istraživanja koje dobijaju fakultetski istraživači izuzetno niski. Ako fakulteti s najvišim prosečnim platama na UB nisu fakulteti koji najviše ili gotovo najviše doprinose položaju na Šangajskoj listi – onda je zaključak jasan. Politika koja se sprovodi u nauci jeste promocija naučne uravnilovke, a ne izvrsnosti. Ako promovišete uravnilovku, onda nemate ni rast broja naučnih radova i padate – uveren je predsednik Saveta Univerziteta u Beogradu.

– Ta je politika legitimna, ma koliko se meni ne sviđala, ali su njene posledice predvidive. Vidimo ih. Ministarstvo zaduženo za poslove nauke saopštilo je da su u poslednjih deset godina drastično povećana sredstva za nauku. Ne sumnjam u podatke. Ta ulaganja očigledno nisu dala rezultate, pa su narodne pare na pogrešan način ulagane i trošene. Za te je greške neko svakako odgovoran. I Amerikanci su uložili 88 milijardi dolara u avganistansku vojsku, pa su talibani u Kabulu. Dakle, nije pitanje koliko, već kako i kome. Kao što reče jedan savremeni političar prilikom skore posete Jagodini, „rezultat piše na semaforu na kraju, a ne na početku”. Rezultat koji piše na međunarodnom naučnom semaforu, nakon devet godina sprovođenja politike Srpske napredne stranke u nauci, jeste porazan – smatra Aleksandar Popović.

Odlazeća rektorka prof. dr Ivanka Popović objašnjava da mnoge zemlje sistematski ulažu u naučnu infrastrukturu i da se njeno normalno funkcionisanje obezbeđuje sa jedan odsto bruto domaćeg proizvoda, dok je kod nas to stalno oko 0,35 odsto BDP-a. Naglašava da nije novost da naši naučnici ostvaruju izvanredne rezultate uz skromno finansiranje, godinama, ali da to nije podsticajna atmosfera za razvoj nauke.

– Kod nas formalno postoji strategija razvoja nauke, ali se ona ne realizuje dosledno. Dokle god bude bilo tako, srpska nauka će biti skromna s pojedinačnim retkim iskoracima. Samo snažna opredeljenost i podrška države mogu da unaprede ovo stanje – apeluje Popovićeva.

Šta je potrebno da se zaustavi pad BU na neformalnoj, ali prestižnoj svetskoj listi, koja na osnovu naučnih postignuća rangira 2.000 univerziteta i zbog čega, prema njihovom mišljenju, naša najstarija i prva po rangu akademska ustanova klizi ka svom dnu, nisu nam odgovorili iz Ministarstva prosvete. Rekli su da se držimo zvaničnog saopštenja, koje je već objavljeno u nedelju.

Izvor: politika.rs