Viktorijansko doba –hodnici vremena

„Bože čuvaj Kraljicu:
Obdari je pobedom (Viktorija),
Srećom i slavom,
Dugo nad nama nek vlada:
Bože čuvaj Kraljicu“.

Viktorijansko doba (1837-1901) je razdoblje engleske i svetske istorije, koje se vezuje za vladavinu kraljice Viktorije imperijom u kojoj Sunce nikad ne zalazi.

The Victorian Period Was a Time of Change

Ovo je period u kome je Britanija bila najjača i najuticajnija ekonomska i industrijska sila na svetu.

Druga industrijska revolucije dovodi do razvoja kapitalističke proizvodnje i tržišta, privrednog prosperiteta i velikih i važnih društvenih promena.

Sprovedene su brojne socijalne reforme, a najznačajnije su povelja o ukidanju ropstva (1833) i promena glasačkog prava (prelaz sa ograničenog ka opštem pravu glasa).

Dolazi do naglog porasta broja stanovništva, urbanizacije, raslojavanja društva i promene dotadašnje svakodnevnice. Višak slobodnog vremena je pokrenuo razvoj i masovno bavljenje sportom, a posebno je popularizovao fudbal. Knjige postaju omiljena razonoda, a neke od najvećih i nezaboravnih naslova te ere suAlisa u zemlji cuda, Drakula, Šerlok Holms, Dzejn Ejr, Gordost i predrasude, Orkanski visovi, Oliver Tvist, Velika očekivanja, Slika Doriana Greja itd.

Engleska književnost ovog doba je bila spoj realističkih i romantičarskih težnji uz čest kritički i buntovan prikaz licemernog društva oblikovanog viktorijanskim moralom, posebno na polju konzervativno shvaćene seksualnosti.

Hrišćanske norme su se strogo tumačile i insistiralo se na monogamnom i doživotnom braku izmedju muškarca i žene.Tako je Oskar Vajld, obožavani irski pesnik i pisac, osuđen na dve godine zatvora zbog homoseksualnosti i žigosan i prezren od strane društva.

O društvenim etiketama lepog ponašanja, manirima i učtivosti pisalo se u muškim i ženskim vodičima, enciklopedijama morala i džepnim knjigama.Da bi žena imala damsko držanje, ona je morala biti jednostavna, nositi neupečatljiv nakit, imati besprekorne nokte, jako malo komunicirati u društvu, izbegavati priproste šale, nikada ne priznati krivicu i ne dozoliti da ljubav počinje na njenu inicijativu.

Viktorijanska istorija mode pored ubilačkih korseta, iznedrila je reformu odevanja kod muškaraca i uvodjenje sakoakao poslovne odeće.

Muškarci su imali mnogo bolji pravni položaj od žena i zajednica im je pružala ugled. Očekivalo se od žena udovica da žale bar dve godine svoje muževe, pri čemu bi im jedina socijalizacija bio odlazak u crkvu. Izuzetak su bile mlade udovice koje je izdržavao otac ili brat. Pisana su mnogobrojna pravila i uputstva za žaljenje i koristila se posebna odeća za žaljenje, koju jekraljica Viktorija nosila čitavog života.

„Žaljenje nikad nije izlečilo slomljene kosti“.

Čarls Dikens

Postojala je morbidna posvećenost smrti i sahranjivanju, koja je pretočena u bizarnu umetnost. Memento mori fotografije su posmrtne fotografije koje je porodica umrlog naručivala  kako bi ovekovečila pokojnika i oprostila se sa njim.Mrtvace su postavljali u poze kako bi izgledali vitalno, otvarali su im oči, šminkali ih, oblačili najlepšu odeću i okružili ih lepom pozadinom. Prikazana je smrt kao sastavni deo života fotografije.

„Nagnuo sam se nad njim i pokušao da pronađem bilo koji znak života, ali uzalud“

Drakula, Bram Stoker

U viktorijanskom dobu smrt je bila sveprisutna (epidemije poput kolere, difterije, ospica, rubeole, tifus), a metode lečenja bile su neproverene, eksperimentalne i jako bolne. Nije svako imao pravo na lekarsku negu i pomoć, akao glavni lekovisu korišćeni heroin, vino sa kokainom, analgetici i živa.Struja je služila i za lečenje raznih bolesti, pa je tako nastao i vibrator, naprava za lečenje ženske histerije (film „Histerija: tajne ženskog orgazma“ 2011).

Duševne bolnice su bile ustanove straha i užasa, gde je bilo normalno da bolesnici budu zatvoreni u kaveze, poput životinja, bez odeće i adekvatne hrane, prepušteni milosti posmatrača, publike, koja je plaćala da uživa u ovom cirkusu zlostavljanja. O tome svedoči istinita priča o Čoveku-slonu, po kojem je nastao istoimeni film Dejvida Linča.

Na polju prirodnih nauka, najznačajnija ličnost ove ere je Čarls Darvin koji je postavio temelje moderne teorije evolucije po kojoj se svi životni oblici razvijaju putem prirodne selekcije.

„Hajde da budemo moralni, hajde da razmišljamo o postojanju“.

Čarls Dikens

Kada u filmovima i knjigama pokušamo da pronađemo ogledalo ovog izgubljenogvremena, ostajemo začarani romantičarskim prividjenjima, čipkama, mašnama, manirima, gubeći iz vida socijalnu kritiku, diskriminaciju i neoprostive nepravde društva. Nesavršenokao i ljudska narav, viktorijansko doba ostaje zlatno doba Engleske,roditelj velikih civilizacijskih dostignuća i plodni period stvaralaštva.

Nevena Grković