Vojna potrošnja u svetu dostigla najviši nivo od Hladnog rata

Svetska vojna potrošnja dostigla je 2019. godine najviši nivo od Hladnog rata, a na čelu porošnje su SAD, pokazuje danas objavljen izveštaj Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira (Stockholm International Peace Research Institute – SIPRI).

Ukupna vojna potrošnja u svetu tokom 2019. godine uvećana je za 3,6 odsto u odnosu na 2018. i iznosi 1.917 mlijardi dolara što je najviše godišnje povećanje od od 2010, navodi SIPRI.

“Vojna potrošnja dostigla je najviši nivo od kraja Hladnog rata” u 1989. godini, rekao je za Frans pres Nan Tijan, istraživač stokholmskog instituta.

Najveći vojni budžet je budžet SAD, koji je porastao 5,3 odsto 2019. godine na 732 milijarde dolara, odnoso 38 odsto svetskih vojnih rashoda.

Posle sedam godina pada vojni rashodi SAD ponovo su počeli da rastu 2018. godine.

Iza SAD je Kina sa 261 milijardom dolara, odnosno povećanjem od 5,1 odsto za godinu dana, i Indija sa 71,1 milijardom dolara, odnosno godišnjim povećanjem od 6,8 odsto.

Mada su tokom poslednjih 25 godina izdaci Kine za vojsku pratili ekonomski rast zemlje te investicije takođe odražavaju kinesku ambiciju da ima vojsku svetske klase, rekao je Nan Tijan.

“Kina je otvoreno rekla da u suštini želi da bude konkurent SAD-u kao vojna super sila”, rekao je on.

Taj rast kineske vojne potrošnje objašnjava i rast Indije, navodi Sipri.

“Tenzije i rivalitet Indije prema Pakistanu i Kini su među odlučujućim faktorima rasta vojnih rashoda” zemlje, rekao je Simon Vezeman, takođe istraživač u Institutu, navodi se u saopštenju.

Vodećih pet država po vojnim ulaganjima su SAD, Kina, Indija, Rusija i Saudijska Arabija, i tih pet država zajedno čine čak 62 odsto globalne vojne potrošnje

Nemačka koja je sedma po vojnim ulaganjima iza Francuske je zabeleležila najveći rast među prvih 15 zemalja po vojnim ulaganjima. Vojni rashodi Nemačke su porasli 10 odsto 2019. godine na 49,3 milijarde dolara, delimično zbog percepcije povećanje ruske pretnje, navode autori izveštaja.

Iako je poslednjih godina ubrzan rast vojne potrošnje ta tendencija mogla bi da se preokrene zbog pandemije novog koronavirusa koja je pogodila svetsku privredu, ocenio je Tijan.

U vreme kada se svet kreće ka potencijalnoj recesiji Nan Tijan smatra da vlade treba da preispitaju svoje vojne izdatke naspram sektora kao što su zdravstvo i obrazovanje.

“Vrlo je vherovatno da će to imati realan efekat na vojne rashode”, rekao je Tijan.

On je dodao da istorija pokazuje da smanjenje vojnih rashoda u kontekstu krize nikad ne traje dugo.

“Moglo bi da se dogodi da (vojni) rashodi padaju od jedne do tri godine a zatim da bude novi porast u godinama koje slede”, rekao je on.

Izvor: vijesti.me