Vojnik, folklorašica, dama-Intervju sa: Snežanom Butarević

Danas za vas smo pripremili intervju sa jednom sasvim (ne)običnom devojkom.

Snežana Butarević iz Negotina je devojka koja voli puno stvari u svom životu a pritisak okoline je nije sprečio da ode i ostvari ih. Čak naprotiv…

Nije toliko uobičajeno za mlade devojke da odlaze u vojsku, još da budu vrlo uspešne u tome.Šta je to što je tebe navelo da upišeš vojnu obuku?

Od malih nogu bila sam tatin sin i pomagala sam mu oko muških poslova pa sam tako i razvila ljubav prema otadžbini a i ljubav prema uniformi.

Iako nisam imala podršku od oca da odem na služenju vojnog roka ipak sam otišla . A podršku nisam imala od njega jer je znao šta me sve čeka u decembarskoj klasi, po najvećem snegu na vojnoj obuci. Verovala sam sebi da ja to mogu i da sam jaka što sam na kraju vojničke obuke i dokazala.

Možeš li nam malo reći o tim početnim danima na obuci? Šta je ono što ti je bilo najteže ili najnelagodnije na tom početku?

Snežanina slika sa zakletve

Svaki početak je težak a posebno u vojsci .

Rano buđenje mi nije predstavljalo problem jer sam inače ranoranilac i volim jutra. Imali smo obuku svaki dan po snegu i kiši sa opremom teškom od 35kg na leđima, plus vojničke čizme, i sve to na svojih 60kg telesne težine. Nije bilo lako ali kad čovek nešto voli onda to radi sa zadovoljstvom. U vojsci se uči to da smo svi jedna velika porodica i da moramo se pomagati jer ako jedan nesto pogreši onda smo svi kažnjeni i to je po meni sasvim u redu tako smo naučili značenje izraza “Svi za jednog i jedan za sve”.

Na koji način je taj deo tvog života proveden u vojsci uticao na tebe i šta si ponela odatle?

Mogu reći da mi je najlepše od svega toga bio i ostao dan polaganja svečane zakletve. Tad svima iz očiju kanu suze radosnice. A suze budu i na kraju vojničke obuke kad završavamo i moramo se oprostiti od naših braća i sestara vojnika sa teritorije cele Srbije sa kojima smo proveli tolike dane. Bila sam i student pa sam imala i lepe studentske dane ali rećiću vam da su mi najlepši bili vojnički dani.

Očigledno je da gajiš ljubav prema svojoj zemlji. Isto tako voliš i poštuješ tradiciju. Možeš li nam malo reći o tvojoj ljubavi ka plesu i folkloru

Ljubav prema tradiciji,oblačenja narodne nošnje i folklora stekla sam od malih nogu zahvaljujući svojoj baki. Vodila me da naučim prve korake folklorne igre još sa svojih 8 godina, i tako su prolazile godine i godine gde sam se ja usavršavala i došla do toga da postanem koreograf i da podučavam decu od prvih koraka. Pored dece više puta uvežbavala sam i starije folklorne grupe penzionera. To je jedan izuzteno lep hobi.

Da li ti je igranje omogućilo da otputuješ u neke druge gradove sveta?

Folklorom sam putovala na razne manifestacije i takmičenja, što po Srbiji tako i van nje. Inače sam osoba koja obožava da putuje da otkrije i upoznaje nova mesta i nove ljude pa tako sam za svojih 25 godina proputovala 25 zemalja.

Snežana u ulozi Čučuk Stane

Kada bi ti se ukazala prilika da li bi živela u nekim od tih velikih gradova ili bi ostala ovde?

Uvek sam se vraćala u svoje rodno mesto , nigde do sad me ništa nije zadržalo da se ne vratim. Volim svoje rodno mesto. Ali ne mogu reći da se nikad neću zadržati u nekoj drugoj državi jer se to nikad ne zna.

Čime se trenutno baviš i gde vidiš sebe za par godina?

Diplomirani sam ekonomista i trenutno radim u Opštinskoj upravi Opštine Negotin. Život je nepredvidiv i šta god nam život nudi treba uzeti i probati.

.