Vučić na Samitu balkanskih lidera: Ako rešimo naše probleme, više će nas ceniti EU i SAD

U Vašingtonu je održan Samit lidera Zapadnog Balkana sa ciljem da se u regionu unaprede slobode kretanja ljudi, robe, usluga i kapitala, identifikuju projekti koji su već spremni za investicije i da se prati primena dogovora.

Izvršni potpredsednik Atlantskog saveta Dejmon Vilson, koji je bio domaćin sastanka naveo je da su lideri Zapadnog Balkana svesni da je saradnja prioritet i da su se dogovorili da će zajedno stimulisati oporavak posle pandemije koronavirusa.

Jedan od dogovora je da takozvani “zeleni koridori”, uvedeni da bi neophodna roba brže prolazila granice tokom pandemije, postanu trajni. On je dodao da je cilj da se uklone granice i da ljudima bude olakšano da se kreću po regionu, a kao primer naveo je studiranje i posao. Vilson je dodao da bi projekti u regionu, koji su spremni za strane investicije, trebalo da budu uglavnom infrastrukturni, te iz domena zelene energije i digitalnih tehnologija. Uz to, važno je da ti projekti obezbede i otvaranje radnih mesta, naveo je Vilson.

Zamenik pomoćnika državnog sekretara i specijalni predstavnik za Zapadni Balkan Metju Palmer naveo je da SAD i EU vide Balkan u EU, i da mogu da podrže ideje koje lideri Zapadnog Balkana međusobno dogovore. Na pitanje o investicijama koje stižu na Balkan, Palmer je naveo da nije pitanje da li su ruske ili zapadne, već da SAD podržava one koje su transparentne i koje poštuju vladavinu prava.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić naveo je da zemlje regiona treba da rade zajedno.

“Ako rešimo sve naše probleme, više će nas ceniti EU i SAD”.

Vučić je naveo da je samit dobra ideja i da bi trebalo da se održava svaki mesec, kako bi se pratilo šta je do tada urađeno.

“Moramo sebe da promenimo, moramo da više radimo za region i da uradimo više da izgradimo poverenje u regionu”, kaže Vučić.

Naši kamioni čekaju na granicama 26 miliona sati godišnje, kaže Vučić i kaže da kada se analiziraju ti troškovi: “Možemo da uštedimo više para, nego što možemo da dobijemo od bilo koga u svetu”.

Naveo je da će uskoro početi da se gradi autoput od Niša do Prištine.

Premijer Kosova Avdulah Hoti smatra da je region i dalje ekonomski razjedinjen i kao probleme naveo je birokratiju, zakonodavstvo, dugu listu barijera, ali i infrastrukturu.

“Nemamo putnu infastrukturu između naših prestonica”, kaže Hoti

Ministarka ekonomije Crne Gore Dragica Sekulić podsetila je da je Crna Gora nedavno otvorila poslednje poglavlje u pregovorima sa EU i da je to važna poruka za građane te države, ali i za njene susede. Ona dodaje da su za Crnu Goru regionalne inicijative od najveće važnosti.

“Kada sarađujemo u regionu, treba da uradimo tako da za svakog od nas ubrzamo put u EU”, navela je Sekulić.

Ministarka je navela da je uz projekte zelene ekonomije i digitalnih tehnologija velika šansa da se sačuva i prirodna okolina.

“Bićemo prijatno mesto i za poslovanje, ali i za odmor”.

Predsedavajući Saveta ministara BiH Zoran Tegeltija rekao je da treba ulagati u saobraćajnu strukturu i u granične prelaze, budući da kamioni najčešće tu provode dosta vremena čekajući.

“Nije ništa bolja situacija za turiste koji dolaze autobusima ili automobilima”.

Premijer Albanije Edi Rama naveo je da je regionu potreban praktičan plan za ekonomsku integraciju.

“Treba nam primena i bolje nadgledanje, mi to možemo da uradimo sami, ali i da uključimo naše partnere”, naveo je Rama.

On kaže da će lakše biti kada se u potunosti budu primenjivale četiri slobode kretanja.

Predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski rekao je da je trgovinska razmena Grčke i Severne Makedonije porasla posle potpisivanja Prespanskog sporazuma i da je taj sporazum bio i katalizator panevropske trgovine koja ide preko Severne Makedonije.

Izvor: glasamerike.net