“Vučko”-Lazarevićev nedovršeni dečak

Ovo će biti poslednji članak u kome ću pisati o nedovršenim pripovetkama Laze Lazarevića, iako postoji još nekoliko njih. Te pripovetke ostavljam vama na čitanje i tumačenje sa nadom da su vas ovi članci zainteresovali.

“Vučko”

Prilikom čitanja ove nedovršene pripovetke čitalac se susreće sa nemirnim dečakom, koga ni škola ni majka ne mogu obuzdati.

„Tad dotrča od nekud njegova mati busajući se i čupajući kose. Ona polete pravo njemu, i mi se čisto radovasmo kako ćemo videti da od našeg junaka ima neko jači, koji će ga poniziti, i, možda, biti. Ali Vučko izvadi pištolj iz usta, pope se na santrač od bunara, pa, stojeći na njemu, viknu majci: „Ako me samo ključiš, odapeću pištolj i pašću u bunar! ““ (1) 

Vučko predstavlja još jednu „zabludelu ovcu“, koja je karakteristična za jedan tip Lazarevićevih pripovedaka o čemu je bilo ranije reči u radu. U ovom slučaju nosilac patrijarhalnog sistema vrednosti, „ruku spasa“ je gazda Jova, koji mu daje posao šegrta u svom dućanu. On se postavlja kao očinska figura, Vučkov dobrotvor koji i razume njegov karakter i u određenoj meri uspeva da ga obuzda. Ukoliko se vodimo ranijim Lazarevićevim radovima poput Na bunaru ili Školske ikone, mogli bi pretpostaviti u kom pravcu će se narativ razvijati- ženidbom Vučka i gazda Jovine ćerke Ilinke i  nasleđivanjem dućana, jer je već stekao gazda Jovino poverenje i kod mladih se razvila simpatija.

Treba istaći da se ovde ne govori o motivu ljubavi na prvi pogled, koja je karakteristična za epohu romantizma i sentimentalne romane, već u skladu sa poskulatima realizma pisac kritikuje ovaj tako rabljeni motiv i ističe potrebu za istinitosti.

„Kad Vučko uđe u avliju, srete se odmah sa Ilinkom. Meni, istina, stoji u vlasti da kažem da su se odmah zaljubili-to rade i drugi pripovedači- ali to ne bi bilo u redu, jer nije u istini, a „naveća dobrodetelj je biti istinoljubiv“…“(2) 

Ipak, u ovom slučaju imamo izneveravanje horizonta očekivanja ukoliko se vodimo ranijim Lazarevićevim narativima. Kraj narativa predstavlja scena u kojoj Vučko napušta šegrtski posao, kao i Ilinku radi vojske.

„Ilinka se pomoli na prozoru.Vučko navrat-nanos zaključa dućan, dodade joj ključ, samo što reče: „Zbogom“, pa u skok otrča za vojskom.“(3)

Dopisani život

U ovoj pripoveci Lazarević veliku pažnju dodeljuje karakterizaciji glavnog junaka, navodeći tri događaja iz njegovog dečačkog života koji ga predstavljaju kao bundžiju, dečaka koji ne poštuje utvrđene norme ponašanja, uz komentare pripovedača-dečaka koji je sa Vučkom odrastao. Njegovi nestašluci se proređuju u vreme šegrtovanja, ali pripovedač ističe momenat kada se ponovo budi njegova hajdučka narav čime stvara kod čitaoca očekivanje da će se ponovo probuditi njegova priroda koja će ovog puta imati posledice. Ovo čitalačko očekivanje se ispunjava odlaskom Vučka u dobrovoljačku vojsku.

Interesantno je da u slučaju ove pripovetke Lazarević ne ostavlja ni skicu u kom pravcu se narativ treba razvijati, već samo grafičku naznaku da narativ nije završen, za razliku od od drugih nedovršenih pripovedaka, o kojima je bilo ranije reči, poput Sekcije.

                Jelena Nikolić završetak narativa ostvaruje u duhu poetike realizma  i samim tim u skladu sa društvenim normama toga vremena. Ilinka nije sačekala Vučka iz vojske, već se udala za uspešnog, ali ne i potpuno časnog, trgovca, što je bilo i sladu sa položajem žena čiji je osnovni zadatak bio ostvarivanje u ulozi majke i supruge.

Jelena Nikolić uvodi potresnu scenu u kojoj Vučko susreće Ilinkinu ćerku Evicu, kao i Vučkovo izbegavanje posete praznoj kući svoje preminule majke. Poslednje reči narativa su takođe u duhu realističke poetike i u skladu sa svojstvima pripovedača koga Lazarević formira u originalnoj verziji. To su reči naratora koji navodi da je čuo nastavak Vučkove sudbine i sada ga prenosi publici, čime se stvara kod čitaoca osećaj usmenog pripovedanja. „Eto slučajnosti, te čuh ovu pripovetku još jedared, od drugih ljudi, samo sa ovim sajuženim nastavkom, te vam i njega dopisah“(4)

Autor: Milica Jovanović

Još tekstova:

“Stojan i Ilinka”-još jedna Lazina nedovršena pripovetka

“Prokleta Avlija”, Ivo Andrić i Nin-ova nagrada