Zapad sumnja u rusku vakcinu protiv kovida 19

Ministar zdravlja Rusije Mihail Muraško smatra da su strane kritike neosnovane i da su posledica straha od konkurencije.

Vest da je Rusija registrovala vakcinu protiv kovida 19 posle samo dva meseca ispitivanja zbunila je stručnjake, ali i običan svet, jer od marta slušamo da ćemo je zbog složenog procesa kontrole u najboljem slučaju imati početkom sledeće godine. Osim uveravanja ruskih zvaničnika da je cepivo „Sputnjik 5” efikasno i bezbedno, nema objavljenih naučnih izveštaja koji bi u to uverili naučnu zajednicu. Čak i da su ti podaci iz prve dve faze ispitivanja javno dostupni i ohrabrujući, struku zabrinjava činjenica da je odobrenje dato pre početka treće faze ispitivanja. Ona se sprovodi na mnogo većem broju dobrovoljaca u odnosu na prve dve, tako da se mogu otkriti neuobičajeni sporedni efekti koji nisu primećeni na manjem broju ljudi.

Nemački ministar zdravlja Jens Špan rekao je da ruska vakcina nije dovoljno testirana i da je cilj da se napravi bezbedna i pouzdana vakcina, a ne da se bude prvi. Glavni američki epidemiolog Entoni Fauči takođe je izrazio sumnju. Rekao je da SAD imaju šest i više kandidata za cepivo kojim bi po ruskim standardima odmah mogli da vakcinišu građane, ali da neće da rizikuju. Skrenuo je pažnju na to da se standardi bezbednosti u Kini i Rusiji razlikuju od onih u SAD. Nikol Luri, nekadašnji savetnik u američkom Ministarstvu zdravlja, kaže za „Njujork tajms” da je Putinovo prekjučerašnje saopštenje upravo ono što Amerikanci ne žele da čuju od svoje vlade u ovom trenutku, jer bi to značilo da su se u procesu odobrenja pravile prečice.

Iz Rusije su, međutim, saopštili da je više od milijardu doza njihove vakcinu već poručilo 20 država. Ruski ministar zdravlja Mihail Muraško smatra da su kritike stranih kolega neosnovane i da oni očigledno osećaju konkurentske prednosti ruskog leka. Ponovio je da je ruska vakcina razvijena na osnovu određenih predznanja i podataka, što je doprinelo brzini, preneo je „Sputnjik”. Cepivo usavršeno na institutu „Gamaleja” sadrži oslabljeni virus obične prehlade (adenovirus), u koji je ubačen deo genetskog materijala novog virusa korona.

Direktor Instituta za bezbednost vakcina na Univerzitetu „Džons Hopkins” misli da je to što se radi u Rusiji zastrašujuće i rizično. Kaže da je preskakanje treće faze ispitivanja opasno jer samo u toj fazi može da se utvrdi da li ona radi bolje od placeba, ne izazivajući pritom neželjene efekte.

Kada posle preliminarnih testova na miševima ili majmunima započne prva faza, navode stručnjaci, u njoj se testira nekoliko desetina volontera koji su pod budnim okom lekara da bi se uočile eventualne negativne reakcije. Ako ne bude ozbiljnih problema, prelazi se na drugu fazu na više stotina ispitanika i istovremeno se proveravaju efikasnost (da li podstiče stvaranje antitela) i bezbednost (da li se javljaju neželjeni efekti koji u prvoj fazi nisu uočeni). Kompanije „Astra Zeneka” (u saradnji sa Oksfordom), „Moderna”, „Novavaks” i „Fajzer” u prve dve faze beleže dobre rezultate: blage do umerene simptome i pojavu antitela.

Ipak, koliko god prvi rezultati bili obećavajući, može da bude neuspešna treća faza, u kojoj desetine hiljada ljudi dobijaju vakcinu i isto toliko njih placebo, posle čega se prati kako će reagovati kada se s virusom sretnu u svakodnevnom životu. Zbog toga se testiranje u ovoj fazi vrši u zemljama gde je virus još aktivan, kao što su Brazil, Filipini i SAD.

Ruski institut „Gamaleja” istovremeno je sproveo prvu i drugu fazu na 38 dobrovoljaca, dok treća tek treba da počne na 2.000 ljudi, što je znatno manje od 30.000, koliko u trećoj fazi testiraju Oksford i američke kompanije. Filipinski predsednik Rodrigo Duterte rekao je da će biti dobrovoljac, jer ima poverenja u rusku vakcinu.

U SAD je procedura takva da naučnici daju rezultate na uvid vladi i stručnoj javnosti. Nezavisni eksperti daju preporuke agencije FDA nakon što prouče rezultate treće faze, a ona odlučuje da li će vakcinu odobriti za široku upotrebu. Posle toga paralelno s primenom teče četvrta faza, jer su čak i posle treće mogući neželjeni efekti na široj populaciji. Nakon toga regulatori mogu da usvoje izmene, na primer da promene dozu.

Australijski epidemiolog Gideon Mejerovic-Kac piše u „Gardijanu” da je razlika između ruske vakcine i svih ostalih u tome što je ona preskočila većinu faza. Ona po svoj prilici izaziva stvaranje antitela, ali se ne zna koliko traju i da li će sprečiti zaražavanje. Praktično, svako ko je primi biće deo velikog ispitivanja, samo bez kontrolne grupe.

„Ne bih voleo da budem zamorče za vakcinu nepoznate efikasnosti i rizika, ali ne mogu da govorim u ime ruskog naroda, koji se suočava sa skoro milion slučajeva”, kaže Mejerovic-Kac.

Naglašava da postoje dobri razlozi za to što se vakcine ne daju svima posle druge faze. Bilo je primera da su obećavale, stvarale antitela i bile bezbedne, ali se pokazalo da ne sprečavaju zarazu. To se desilo sa najmanje jednom vakcinom protiv HIV-a i jednom protiv herpesa, kaže ovaj epidemiolog. Vakcina protiv stafilokoka je u prve dve faze bila savršena, ali je u trećoj čak povećavala rizik od smrti.

Izvor: politika.rs