Zašto na Balkanu većina veruje u teorije zavere o koronavirusu

Više od tri četvrtine građana na Zapadnom Balkanu veruje u jednu ili više teorija zavere o Kovidu 19, za razliku od ostatka Evrope gde takve teorije podržava trećina ili četvrtina stanovnika, navodi se u istraživanju grupe eksperata za Balkan BIEPAG i IPSOS-a, koje je predstavljeno na vebinaru u organizaciji Atlantskog saveta. U istraživanju se konstatuje da pobornici teorija zavere ne veruju u vakcinu, a skeptični su i prema državi i institucijama.

Koje teorije zavere su popularne na Zapadnom Balkanu?

Istraživači naglašavaju da je Zapadni Balkan plodno tle za teorije zavere zbog predistorije iz devedesetih. Ti narativi, pojačani raspadom Jugoslavije, bili su zasnovani na konceptu neprijatelja koji radi sa “domaćim izdajnicima”, liberalima, antiratnim aktivistima, globalistima koji su se udružili sa američkim milijarderom Džordžom Sorošem.

Na Zapadnom Balkanu veruje se u nekoliko teorija zavere o koronavirusu: da je virus veštački napravljen u laboratoriji u Vuhanu, da ga je raširila farmaceutska industrija, da je to biološko oružje američke vlade, da je povezan sa 5G tehnologijom, da Bil Gejts želi da čipuje stanovništvo kroz vakcinu.

U Evropi i SAD, četvrtina populacije podržava ovakve teorije.

U Nemačkoj 22,5 odsto veruje u to da je Kovid prevara i da je virus veštački proizveden. U SAD, gde je i predsednik Donald Tramp promoter teorija zavere, oko 22 odsto ljudi veruje da je Kovid 19 kinesko biološko oružje, dok 49 odsto tu teoriju odbacuje.

“Ono što razlikuje Zapadni Balkan od zapadnih zemalja je to što političari i provladini mediji podržavaju neke teorije zavere, pa ih i ljudi lakše prihvataju”, kaže Tena Prelec, istraživačica na Univerzitetu Oksford i članica BiEPAG-a.

Ko najviše veruje u teorije zavere?

Najviše pobornika teorija zavere na Zapadnom Balkanu ima u Albaniji, gde 59,4 odsto ispitanika u njih veruje.

U Srbiji, u teorije zavere veruje 41,5 odsto stanovnika.

Većina u regionu je protiv vakcinacije.

Lideri u tom domenu su Srbi sa Kosova, među kojima je čak 89,6 odsto reklo da je protiv vakcinacije. Najveći procenat onih koji bi se vakcinisali izmeren je u Crnoj Gori – 44 odsto.

Takođe, utvrđeno je da su manjine sklonije verovanju u teorije zavere, što se može tumačiti i kao posledica nepoverenja u vladu. Recimo, čak 86,1 Srba na Kosovu veruje u teoriju zavere o Bilu Gejtsu.

Koji faktori utiču na to da li će neko verovati u teoriju zavere?

Istraživači iz BIEPAG-a su utvrdili da ni pol, niti godine ili mesto stanovanja, čak ni obrazovanje nemaju ulogu, što pokazuje i podatak da 47 odsto fakultetski obrazovanih na Kosovu veruje da virus širi farmaceutska industrija.

Značajan faktor je geopolitika – tačnije odnosi prema SAD i Kini.

Građani Srbije su naklonjeniji Kini od ostalih ispitanika u regionu, pa su teorije zavere o veštački proizvedenom virusu u Kini i biološkom oružju američke vlade skoro jednako popularne, dok je u drugim zemljama mnogo manje pobornika teorija koje su povezane sa SAD.

U istraživanju se konstatuje da takav rezultat u Srbiji ne čudi, s obzirom na to da je predsednik Aleksandar Vučić Kineze tokom pandemije nazivao “braćom” i “spasiocima”.

Teorijama zavere su podložniji evroskeptici nego evroentuzijasti: 60,6 odsto ispitanika koji se protive EU veruje u neku od teorija zavere.

Kako se izboriti sa teorijama zavere?

Teorije zavere umanjuju poverenje u državu i odluke zasnovane na nauci, a na Zapadnom Balkanu posebno podrivaju veru u institucije, tako da one nisu samo pretnje za javno zdravlje, već i demokratiju, zaključak je istraživanja BIEPAG-a. Verovanje u teorije zavere sa sobom povlači i verovanje u “čvrstu ruku” lidera.

Da bi se izborili sa teorijama zavere potrebno je vratiti poverenje u institucije i evrointegracije. A to je dug proces”, zaključuje koordinator istraživanja i profesor Univerziteta u Gracu Florijan Biber.

Izvor: glasamerike.net