Zašto se Erdogan odrekao ravnopravnosti žena

Turski predsednik je povlačenjem potpisa s Istanbulske konvencije podlegao pritiscima konzervativnih struktura koje smatraju da se davanjem većih prava ženama podrivaju temelji porodice, što dovodi do nemorala.

Turska se povukla iz evropskog sporazuma o zaštiti žena i sprečavanju nasilja u porodici, koji je usvojen pre skoro deset godina. Ankara se tim potezom udaljava od demokratskih vrednosti i okreće ka osmanskoj prošlosti, kada su žene bile obespravljene, upozoravaju kritičari ove odluke.

Predsednik Redžep Tajip Erdogan je doneo dekret kojim je stavio van snage potpis na Konvenciji o zaštiti žena i sprečavanju nasilja u porodici. Ovaj sporazum poznat je kao Konvencija iz Istanbula, pošto je 2011. godine usvojen na sastanku zemalja Evropskog saveta u gradu na Bosforu. Ankara je tada prva stavila paraf na taj značajan dokument.

Potez je sada povučen bez prethodnog zvaničnog objašnjenja. Predsednik Erdogan je očigledno podlegao pritiscima konzervativnih struktura koje se protive ravnopravnosti među polovima, koje bi da vrate zemlju u vreme kad su žene čamile među četiri zida. Pripadnici ovih krugova smatraju da se davanjem većih prava ženama podrivaju temelji familije, što dovodi do nemorala i povećanja broja razvoda, kao i do zloupotreba iza kojih stoji LGBT populacija, koja jača svoje pozicije, što je neprihvatljivo za jedno „normalno” društvo. Analitičari ocenjuju da Erdogan na ovaj način želi da obezbedi podršku konzervativnih glasača u zabitima istočne Anadolije, koji bi mogli da odigraju presudnu ulogu na sledećim izborima, pošto u poslednje vreme gubi poverenje u velikim gradovima – Istanbulu, Ankari i Izmiru.

U vodećoj opozicionoj Republikanskoj narodnoj partiji tvrde da je Erdogan ovim potezom prekršio ustavne odredbe. Ta stranka će pred nadležnim sudom pokrenuti postupak za poništenje ove odluke, javio je „Hurijet”.

Odluka o povlačenju iz Istanbulske konvencije naišla je na kritike i u svetu. Šef diplomatije Evropske unije Đuzep Borelj pozvao je Ankaru da stavi van snage ovaj potez. „Nadamo se da će se Turska ponovo pridružiti EU u odbrani žena i porodice, što je osnovni element ljudskih prava, bezbednosti i ravnopravnosti. To je danas važnije nego bilo kada ranije, jer je nasilje u opasnom porastu u svetu, istakao je on.

Slično reagovanje stiglo je i iz Bele kuće, koja je izrazila duboko žaljenje zbog poteza predsednika Erdogana. „Države treba da rade na suzbijanju nasilja, a ne da odbacuju međunarodne sporazume kojima se štite žene i porodica”, ističe se u saopštenja koje je potpisao Džozef Bajden.

Tek posle oštrih kritika usledila su zvanična objašnjenja ovog poteza. U Ministarstvu spoljnih poslova istakli su da „povlačenje iz konvencije ne znači uzmicanje u borbi protiv nasilja nad ženama. Prava žena i porodice zaštićena su u našim zakonima na najbolji način”, istakli su u MIP-u, iz kojeg sada, sa zakašnjenjem od skoro deset godina, objašnjavaju da „pojedini delovi konvencije izazivaju kritike, i to ne samo u Turskoj”. Uostalom neke članice Evropskog saveta potpisale su konvenciju, ali je još nisu ratifikovale, tvrde u Ankari.

Posle izvesnog ćutanja oglasila se i ministarka za porodična pitanja Zumru Seldžuk. „Postojeći zakoni garantuju ravnopravnost i bezbednost žena u Turskoj. Mi ćemo odlučno nastaviti borbu protiv nasilja, bez tolerancije”, tvrdi ona.

Svakodnevni život, međutim, surovo demantuje njene reči, na šta ukazuju u opoziciji i grupama koje se bore za ljudska prava. Strahuje se da će istupanje Turske iz konvencije dovesti do novog talasa nasilja prema ženama.

U ovoj godini u prva dva i po meseca u sanducima je završilo 77 žena – svakog dana po jedna, tvrde lokalni mediji. To je nastavak crne serije. U prethodnoj godini ubijene su 382 pripadnice „slabijeg pola”, mnogo više nego početkom veka, tvrde u Platformi „Zaustavimo femicid”, koja se godinama bavi zaštitom žena i porodice.

U toj nevladinoj grupi ističu da analize potvrđuju da državni organi često ne preduzimaju blagovremeno preventivne mere kako bi se izbeglo najgore. U platformi traže da se u svim opštinama hitno otvore „sigurne kuće”, gde bi žrtve nasilja mogle da nađu privremeno sklonište i izbegnu najgore. Kazne za nasilje u porodici su pre nekoliko godina drastično pooštrene, ali se pokazalo da su same za sebe nedovoljne da reše problem čiji koreni dosežu do srednjeg veka, kad je žena bila vlasništvo muškarca. Potrebna je široka akcija društva u koju, pored tužilaca i sudija, treba da se uključe obrazovne ustanove, nevladine organizacije i uticajna crkva, koja u zabitima Anadolije još zagovara dominaciju muškarca nad ženama, kažu u grupi „Zaustavimo femicid”.

Izvor: Politika.rs/vojislav lalic