Zatvaranje škola širom sveta ima dalekosežne posledice koje nadmašuju opasnost od kovida-19

Kada se početkom aprila kovid-19 proširio svetom, škole su zatvorene za preko 90 odsto učenika. Od tada taj broj je opao za trećinu, pošto su mnoge učionice u Evropi i Aziji u međuvremenu otvorene, ali je napredak u tom smislu i dalje spor, upozorava britanski list „Ekonomist“.

U Sjedinjenim Državama pojedine države planiraju da novu školsku godinu počnu učenjem na daljinu, vlada u Keniji je otkazala celu šklosku godinu zbog čega će deca dokoličariti do januara, a predsednik Filipina Rodrigo Duterte je kazao da on verovatno neće pustiti decu u učionice dok ne stigne vakcina. Južna Afrika je otvorila kazina, ali ne i sve škole.

„Ekonomist“ ističe da su mnogi roditelji sa pravom uplašeni, budući da je kovid-19 nova bolest o kojoj se malo toga zna. Škole su velike i pretrpane, a sigurno je da mala deca neće poštovati socijalnu distancu. Oprez je neophodan, naročito kada raste broj zaraženih, ali pozivajući se na naučne činjenice list ističe da korist od otvaranja škola nadmašuje eventualnu štetu.

Naime, do sada se ispostavilo da novi koronavirus ne predstavlja veliki rizik za decu. Studije ukazuju da mlađi od 18 godina imaju za trećinu ili čak duplo manje šanse da se zaraze. Deca mlađa od deset godina, prema podacima iz Britanije, hiljadu puta imaju više šanse da prežive ukoliko se zaraze od osoba između 70 i 79 godina. Dokazi, takođe, ukazuju da je mala verovatnoća da će deca zaraziti druge osobe.

Britanski list kao primer navodi Švedsku u kojoj među zaposlenima u vrtićima i osnovnim školama, koji tamo uopšte nisu zatvarani, nisu bili podložniji zarazi od zaposlenih u drugim mestima. Nova studija sprovedena na 1500 učenika tinejdžera i 500 nastavnika koji su se vratili u škole u Nemačkoj u maju pokazala je da je svega 0,6 odsto imalo antitela na virus, što je manje od pola nacionalne stope. Desilo se i da je u epidemiji u jednom srednjoj školi u Izraelu zaraženo preko 150 učenika i zaposlenih, ali uz mere predostrožnosti rizik se može smanjiti.

Sa druge strane, cena izostanka iz škole je ogromna. Deca uče manje, i gube naviku učenja. „Zoom” je loša zamena za učionice, piše „Ekonomist“ i dodaje da siromašna deca koja verovatno nemaju Wi-Fi i obrazovane roditelje, daleko zaostaju za bogatijim drugarima. Roditelji koji nemaju gde da ostave decu muče se kako bi se vratili na posao. Majke su te koje nose teži deo tereta i samim tim njihova karijera više trpi. Deca koja nisu u školi pre će biti žrtve zlostavljanja i lošeg mentalnog zdravlja.

Zatvaranje škola je loše i u bogatim zemljama, međutim, posledice u siromašnim državama su mnogo gore. Oko 465 miliona dece kojima se nudi onlajn nastava to ne mogu da iskoriste jer nemaju internet. U delovima Afrike i Južne Azije mnogi roditelji traže od dece da odustanu od školovanja i počnu da rade ili stupe u brak. Što duže škole budu zatvorene, više njih će morati da napravi ovakav izbor, a organizacija „Save the children” procenuje da će oko 10 miliona dece odustati od školovanja i da će to većinom biti devojčice. Budući da je obrazovanje najsigurniji način za izlazak iz siromaštva, zatvaranjem škola decu osuđuju na siromašne i neispunjene živote. Imajući u vidu takve katastrofalne potencijalne gubitke, vlade bi prema pisanju „Ekonomista“ trebalo da osmisle načine kako da otvore škole što je pre moguće. To ne bi smelo da bude stranačko pitanje, kao što je to nažalost slučaj u Sjedinjenim Državama, gde mnogi smatraju da je to loša ideja samo zbog toga što ju je predložio Donald Tramp.

U pojedinim državama prepreku za otvaranje škola predstavljaju i sindikati prosvetnih radnika, delom zbog opravdane brige za javno zdravlje, ali i zbog toga što interesi prosvetnih radnika često nisu isti kao i interesi dece – naročito ukoliko primaju platu nezavisno od toga da li rade ili ne, navodi britanski list.

Primera radi, glavni sindikat prosvetnih radnika u Los Anđelesu poziva da škole ostanu zatvorene dok se ne ispuni poduži spisak njihovih želja, uključujući i skoro nemogući san o univerzalnoj zdravstvenoj nezi u Americi. Deca jednostavno ne mogu da čekaju toliko dugo.

Države koje su otvorile škole poput Francuske, Danske, Kine i Novog Zelanda nude savete za smanjenje rizika. Oni su dozvolili najranjivijim nastavnicima da ostanu kod kuće, smanjili su broj učenika u razredu iako je to značilo da deca samo deo nedelje provode sa učiteljima i nastavnicima.

Napravili su rasporede odmora kako bi izbegli gužve na hodnicima, kapijama i u menzama. Zahtevaju i ohrabruju nošenje maski, a školske klupe su postavljene na udaljenosti od dva metra.

Evropske države su čekale u proseku oko 30 dana pošto je infekcija počela da jenjava da bi otvorile škole. Jasno je da je neophodno virus staviti pod neku kontrolu pre vraćanja u učionice, što znači da neće moći sva deca da se u potpunosti vrate školskim aktivnostima. Međutim, i nekoliko dana sa učiteljima i nastavnicima je bolje nego ništa, piše „Ekonomist“.

U siromašnim državama svega četvrtina škola ima sapun i tekuću vodu, međutim u takvim zemljama škole su mesta gdje se učenici hrane i vakcinišu. Njihovo zatvaranje čini decu ranjivim i podložnijim neuhranjenosti i malim boginjama, a to je rizik koji skoro sigurno nadmašuje opasnost od kovida-19. Stoga vlade u siromašnim zemljama treba da deluju smelo i da otvore škole. Treba da sprovedu kampanje za upis, naročito targetirajući devojčice. Treba da ponude poklone (poput maski ili olovki) kako bi ublažili roditeljima brige oko troškova slanja potomstva u školu.

Bezbedno otvaranje škola širom sveta neće biti jeftino, a pored milijardi flašica sredstava za dezinfekciju, biće potrebna i pažljiva organizacija, fleksibilni rasporedi i pomoć onima koji zaostaju sa gradivom. To će koštati poreske obveznike, ali poreski obveznici su i roditelji. Bogate države treba da pomognu siromašnima oko ovih troškova, navodi „Ekonomist“ i zaključuje da koliko god ti troškovi bili visoki, oni ne mogu da se porede sa cenom da najveća generacija u ljudskoj istoriji odraste u neznanju.

Izvor: Vijesti.me