Zbog imovine Jevreja Poljska na pragu sukoba sa SAD

Nezadovoljni zakonom o restituciji američki senatori traže od poljskog predsednika da izvrši pritisak da zakon ne bude izglasan u gornjem domu skupštine ili da stavi veto.

Poljska u vezi sa svojim zakonodavstvom nije samo u sporu sa EU nego i sa SAD, koje traže da se zakon o restituciji imovine stradalih u Drugom svetskom ratu ili stopira ili da predsednik Andžej Duda stavi veto na njegovu primenu.

Pošto je krajem juna Zakon o restituciji usvojen u donjem domu parlamenta i o njemu ovih dana treba da raspravlja i Senat (gornji dom), grupa američkih senatora je uputila pismo poljskom predsedniku pozivajući ga da spreči usvajanje zakona u poslednjoj zakonodavnoj instanci. U pitanju je zakon o restituciji ili kompenzaciji za imovinu koja je opljačkana ili oduzeta.

U pismu koje je potpisalo 12 senatora iz obe američke stranke izražava se „ozbiljna zabrinutost” zbog zakona i od Dude traži da „izvrši pritisak kako bi zakon bio povučen iz Senata” ili da uloži veto ukoliko on „prođe” u Senatu. Zakon usvojen 24. juna predviđa da sudovi mogu da razmatraju žalbe na rešenja o imovini samo ako su podnete u prethodnih 30 godina. U pismu američkih senatora, koje je objavljeno u utorak, navodi se da bi stopiranje ovog zakona bio najbolji način da Poljska pokaže „svoje jasno protivljenje zločinima koje su počinile nacistička Nemačka i poljska vlada koju je podržavala Sovjetska Republika”. SAD, koje zajedno sa Poljskom, zastupaju tezu da su zločini nacista i komunista bili jednaki, sada podsećaju Poljsku na čvrsto partnerstvo u tom domenu i naglašavaju da je potrebno da Varšava istraje u svojoj posvećenosti pravdi za „žrtve zločina koje su počinili nacisti i komunisti”.

Zbog imovine Jevreja Poljska je sada na pragu sukoba sa SAD oko pitanja zasluga i krivice u Drugom svetskom ratu koja ima sa Ruskom Federacijom. Senatori su u svom pismu takođe napisali da je Poljska do sada bila „poslušni čuvar” spomen-obeležja i sećanja na Holokaust. Poslednjih godina zvanična Varšava vodi kampanju da poništi bilo koji stepen vlastite krivice za postojanje zloglasnih koncentracionih logora na njenoj teritoriji. Snažno su se protivili formulacijama da su u pitanju bili „poljski logori smrti”. Ova sintagma je upućivala na to da su devet koncentracionih logora (samo Nemačka je imala više – 20) osnovali i njima upravljali Poljaci.

Poljska je bila domovina jedne od najvećih jevrejskih zajednica na svetu dok je nacisti tokom Drugog svetskog rata gotovo u potpunosti nisu uništili. Većina poljskih građana smatra da je za ovo kao i imovinske posledice kriva nacistička Nemačka i da je nepravedno da Poljska iz svog budžeta isplaćuje bilo kakvu štetu iz ere Holokausta. Pre tri godine je Poljska zahtevala da joj Nemačka isplati 850 milijardi dolara ratne odštete za ratne zločine, uništene gradove, sela i izgubljen demografski potencijal. Tokom šestogodišnje nemačke okupacije u Poljskoj je šest miliona ljudi izgubilo život. Nemačka je, međutim, više puta ponovila da Poljska nema pravnog osnova da zahteva reparacije.

Poslednjih godina Poljska je u sukobu i sa Izraelom koji tvrdi da zakon o restituciji zatvara vrata zahtevima za povraćaj imovine, a izraelski ministar spoljnih poslova Jair Lapid je nedavno rekao da je zakon sramota. Unazad nekoliko meseci, koliko traju pripreme ovog zakona, vlada koju čini većinska stranka Jaroslava Kačinjskog tvrdi da komentari izraelske strane pokazuju nepoznavanje činjenica i poljskog zakona, jer zakon proizlazi iz odluke Ustavnog suda od 2015. godine. Iz ministarstva spoljnih poslova u Varšavi tvrde da će izmenjena pravila uticati samo na administrativne postupke, uključujući restituciju, ali ni na koji način neće ograničiti mogućnost podnošenja građanskog zahteva s ciljem dobijanja odštete.

Mediji navode da prema zakonu koji je usvojen u Sejmu prošlog meseca sudovi mogu da razmatraju žalbe na odluke o imovini samo ako su podnete u prethodnih 30 godina. Kritičari zaključuju da to postavlja vremensko ograničenje za zahteve za restituciju i da bi značajno povećalo postojeće prepreke koje sprečavaju žrtve i njihove porodice da zahtevaju povraćaj i odštetu za imovinu koju su nepravedno uzeli nacistička Nemačka i poljska vlada iz komunističkog doba. Zakon je usvojen sa 309 glasova „za”, nijednim glasom „protiv” i 120 uzdržanih.

Jevrejska potraživanja nad imovinom bila su zamrznuta tokom komunističke ere i, za razliku od drugih zemalja u regionu, Poljska nikada nije imala sveobuhvatan zakon o restituciji od pada komunizma 1989. godine. Neke porodice (među njima je bilo i lažnih zahteva) koje su izgubile imovinu od tada traže restituciju ili kompenzaciju, ali postupci se odugovlače.

Izvor: politika.rs