Zbog „Severnog toka 2” SAD prete nemačkoj luci Murkan

Nemačka luka Murkan na ostrvu u Baltičkom moru, inače deo izborne jedinice kancelarke Angele Merkel, našla se u epicentru geopolitičkog nadmetanja Rusije i SAD jer služi kao logistički i servisni centar za brodove koji dovršavaju gasovod „Severni tok 2”. Grupa američkih senatora poručila je u pismu operatorima luke da prestanu da pružaju podršku gasovodu ili će se u protivnom suočiti s „potencijalno fatalnim merama”, koje će prekinuti njihove komercijalne i finansijske veze sa SAD.

Nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas u nedelju je u razgovoru sa svojim američkim kolegom Majkom Pompeom izrazio žaljenje zbog pretnji sankcijama nemačkom lučkom operatoru „Ferhafen Sasnic”. Senatori su naveli da pismo predstavlja formalnopravno upozorenje operatoru, članovima odbora, korporativnim direktorima, deoničarima i zaposlenima da rizikuju teške pravne i ekonomske sankcije ako ne prestanu da obezbeđuju robu, usluge i drugu podršku projektu. To se odnosi i na prihvat brodova „Fortuna” i „Akademik Čerski”, za koje je bilo predviđeno da privedu kraju poslednju deonicu gasovoda od 160 kilometara. Sugeriše se da je jedina razumna opcija da se te aktivnosti prekinu, jer je skoro završeni gasovod, kako navode, „ozbiljna pretnja evropskoj energetskoj bezbednosti i američkoj nacionalnoj bezbednosti”.

Ruski brodovi mogu da završe posao na projektu vrednom 11 milijardi dolara, ali im treba pomoć internacionalnih kompanija, kao što su osiguravajuća društva i luke. Prošle sedmice je, međutim, objavljeno da se i „Fortuna” povlači iz projekta, iako je dobio dozvolu danskih vlasti.

Portparol Merkelove rekao je u ponedeljak za „Dojče vele” da je Nemačka protiv „ekstrateritorijalnih sankcija” i da je vlada u kontaktu s kompanijama kojima se preti sankcijama. Nemački „Uniper”, jedan od evropskih partnera gasovoda, saopštio je da postoji mogućnost da projekat zbog očekivanih novih sankcija bude odložen ili da se uopšte ne završi.

Mas se juče u Moskvi sastao sa šefom ruske diplomatije Sergejem Lavrovom, koji je potom, kako prenosi „Sputnjik”, izjavio da esktrateritorijalne sankcija Rusija smatra nezakonitim, „kao i jednostrane sankcije kojima, nažalost, ne pribegavaju samo Sjedinjene Američke Države nego i Evropska unija”. On je dodao da ipak postoji razlika jer se EU uzdržava od njihove ekstrateritorijalne primene, dok SAD „ne vide ni crvenu liniju, ni kraj”. On je dodao da Sjedinjene Američke Države teže „bez ikakvih diplomatskih formalizacija, samo jednom cilju: da imaju mogućnost i pravo da čine sve što žele kako u svetskoj politici, tako i u svetskoj ekonomiji“.

Ruski senator Oleg Morozov izjavio je za „Sputnjik” da će gasovod biti završen uprkos svim poteškoćama i mogućim novim američkim sankcijama, jer nema realnu alternativu za niz evropskih zemalja. On je naglasio da bi za Nemačku odustajanje bilo ravno gubitku milijardi evra iz budžeta i da je malo verovatno da će Nemci to učiniti, imajući vidu celokupni kontekst njihovih odnosa s Vašingtonom.

Projekat „Severni tok 2” podrazumeva izgradnju dva kraka gasovoda, čiji će ukupni kapacitet iznositi 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje, od obale Rusije, preko Baltičkog mora, do Nemačke. Zaobići će Ukrajinu, koja će izgubiti milijarde od tranzitnih naknada. Završeno je 94 odsto radova, a do zastoja je došlo krajem decembra, kada je zbog sankcija švajcarsko-holandska kompanija „Olsiz” povukla brodove. Kritičari kažu da SAD imaju i drugi interes osim evropske „energetske bezbednosti” – da povećaju prodaju svog gasa u Evropi.

Izvor: politika.rs