Zdrava logika i zdrava hrana

Nekada ne tako davno sve što je bilo potrebno jeste reći želim da se hranim samo malo zdravije. I uz  malo osnovnih korigovanja i promene već možete da se osećate bolje. 

Ali kao i dosta drugih stvari sa sve većim napretkom i istraživanjem, i sa sve većom popularnošću, od jednostavnog “želim samo malo zdravije da se hranim” dolazimo do nečega što je potpuno haotično.

Kako početi

Kada bi danas izrazili želju da se hranite zdravije prvo morate da se odlučite u kom pravcu i kojoj grupi želite da pripadate. Jer danas sve vezano za hranu mora da ima neki tačno određeni pravac, i sve je multipolarno. Na jednoj strani stoje zagovornici ishrane mesom, u sredini  vegetarijanci , na drugoj strani pak veganci, pa i dalje od toga postoje oni koji jedu samo sveže namirnice pa čak i one koji jedu samo određenu grupu biljne hrane, poput plodova biljaka i ničega više. Na sve ovo trebamo dodati i brojne druge sitne podele koje postoje među ljudima, gde jedni jedu samo jednu grupu proizvoda iz nekog razloga, a drugi tvrde da to nije dobro niti da je istina i da je baš suprtono ono ispravno. I kao šlag na torti tu je i podela oko stavova o “čistoći”  dotične hrane. O sigurnosti i dobrobiti pakovanih proizvoda, prerađene hrane, pa sve do samih biljaka i životin ja od kojih ta hrana potiče. Sve u svemu pratiti sva dešavanja vezana za hranu i ishranu postaje nemoguć posao koji vas može samo isfrustrirati i obeshrabriti.

Dolazimo do toga da je termin zdrava hrana  postao itekako toksičan.

Stoga razumem izbezumljenost neke mlade osobe koja bi samo želela da se hrani malo zdravije.Ali odakle početi? Šta prvo uraditi i promeniti? Ovo sve predstavlja jednu veliku prepreku koju mnogi ne žele da imaju i onda odustanu od svega. Ili možda probaju.Daju neki svoj trud. Ali onda posle nekog vremena uđu u tu haotičnost i jednostavno se vrate nazad i ne žele više nikada da razmišljaju šta znači hraniti se zdravo.

Taj termin “zdrava hrana” je zaista posato jedan toksičan redosled slova. Nešto što ne može ništa dobro napraviti osim raspaliti neku dobru raspravu. Mada lično nikada nisam smatrao da taj termin zaista postoji i sumnjao bih na svakog “stručnjaka” koji bi ga koristio u raspravi.

Pitanje je da li ovde postoji neka logika, nešto na šta se možemo osloniti? Da li postoji zdrava logika u zdravoj hrani?…

Koji su nam ciljevi?

I sve počinje naravno od nas. Moramo biti iskreni sa nama i razumeti sami naše prohteve. Ukoliko želimo da smršamo moramo da shvatimo kakav kontekst bi zdrava hrana  tada imala. I da razumemo da to neće biti isto ukoliko želimo da dobijemo kilograme ali mišićne mase. Onda moramo da uzmemo u obzir i naše predispozicije i neke bolesti ili hronična stanja koja imamo,  i kakav bi sada kontekst dodelili ovom izrazu. I na kraju i lična mišljenja i stavove koji opet oblikuju način na koji vidimo zdravu hranu.  Dok bi za nekog ko želi da izgubi kilograme ili samo održi manekensku figuru velika činija pahuljica sa sušenim voćem, semenkama i šećerom u vidu dekstroze bila nezdrava i nepoželjna, za nekog dizača tegova to je odličan obrok samim tim i vrlo zdrav.

Neko ko ima povišen šećer ili dijabetes to ne bi smeo konzumirati stoga  za njega je to opet nezdravo, kao i za osobu koja smatra da je sušeno voće previše zagađeno metalima i da pahuljice nisu gajene organski i bez pesticida. Kontekst je drugačiji i zavisi od toga koji su vaši ciljevi ili stanja, i to je sasvim u redu i razumljivo je, sve dok mi sami znamo šta želimo. Stoga ne moramo pratiti i čitati sve o svemu, i gubiti se u nekim raspravama koje nam nisu bitne. Fokusirajte se na ono što vam je bitno za vaš cilj.

Držite se sredine

Druga stvar koja bi mnogo značila pogotovu početnicima jeste izbegavanje krajnosti vezano za navike u ishrani. Opet se ovo nadovezuje na ono što sam upravo napisao, a to je “use i u svoje kljuse”. Zašto bi neko ko je do juče jeo visoko prerađenu hranu sa puno šećera i masti  preko noći prešao na neku ultra restriktivnu ishranu sa par namirnica? Ili zašto bi on ili ona morali da jedu samo meso ili samo jaja; ili samo mlečne proizvode ili samo biljke; ili samo voće ili samo organsko? Zašto je to prva stvar koju ljudi daju kao neki savet i zašto je to logično? Pa zar nije pametnije prvo smanjiti količinu i vrstu te prerađene, pa stvoriti naviku, pa onda odlučiti u kom dalje pravcu osoba želi ići. Iz nekog razloga ljudi odmah krenu da se dele i identifikuju kao neka grupa, mnogo često i ne razumejući nauku iza svega. I ovde želim reći da je umerenost najzdravija logika koju možete primeniti u ovakvim situacijama, naročito kao početnik i kao neko ko još ne zna šta hoće ali želi promenu. Ukoliko se hranite loše i želite promenu najbolje krenuti umereno sa smanjenjem hrane, onda se uvežbajte i upustite u dalje pravce u koje želite da idete. Nije to toliko komplikovano niti teško.

Ovde ću napraviti kraj prvog dela ovoga članka i vrlo brzo vam donosim i nastavak gde ću pisati konkretno o korišćenju “nauke” i studija kada pričamo o hrani i ishrani., vrlo često kako bismo potkrepili svoje stavove i mišljenja.