Zdravlje i životni vek: Zašto ne živimo duže

Najvećim delom poslednja dva stoleća, životni vek ljudi popravljao se ubrzanim i postojanim tempom. Tokom 1840-tih godina, ljudi u proseku nisu živeli mnogo duže od četrdeset godina. Ali onda su poboljšanja ishrane, higijene, stanovanje i sanitarnog sistema tokom Viktorijanskog perioda dovela do toga da se do ranih 1900-tih životni vek približi uzrastu od šezdeset godina. Kako je prolazio 20. vek, s izuzetkom ratnih godina, ostvaren je dalji napredak uvođenjem opšte zdravstvene zaštitite i vakcinacijama u detinjstvu.

Od sedamdesetih godina prošlog veka nadalje, zdravstvena dostignuća u lečenju, posebno pacijenata koji su doživeli moždani i srčani udar, napravila su nove krupne korake. Čak u tolikoj meri da je, do početka 21. veka, očekivani životni vek pri rođenju dostigao 80 godina za žene i 75 za muškarce. I tako se to nastavljalo, sa po još godinu dana života dodatih otprilike svake četiri godine. Ali onda je sve to najednom stalo – ili se tačnije prilično naglo usporilo. Prekretnica se dogodila 2011. godine.

Devijacija ili dugoročni trend?

Isprva su se mnogi stručnjaci zapitali da se ne radi možda o devijaciji. Svakako je 2015. bila izuzetak, kada je broj smrti skočio – zima je bila posebno teška, što je opet imalo veze sa jakim gripom koji je kružio.Ali sada je jasno da tu ima nečeg više od obične kratkoročne anomalije. Najnovije brojke koje je objavio Nacionalni zavod za statistiku za 2016-2018 – ove stvari se mere postepeno na svake tri godine – prve su u nekoliko godina koje su isključile tu tešku zimu. I iako je u međuvremenu došlo do malog poboljšanja, ono je i dalje mnogo niže nego što je bilo ranije. Kako stvari trenutno stoje, biće potrebno više od 12 godina da ljudi koji žive u Velikoj Britaniji steknu još jednu godinu života.

Šta su, dakle, uzroci za to?

Jedna sugestija koja je izložena jeste da nakon toliko godina napretka, ljudi naprosto dostižu gornje granice životnog veka. Najstarija živa osoba u zvaničnoj evidenciji bila je Francuskinja Žana Kalmen, koja je imala 122 godine kad je umrla – ali to je bilo pre više od 20 godina. Istraživanje koje je objavio naučni časopis Priroda tvrdi da je granica – ukoliko isključimo tih nekoliko ekstrema kao što je Kalmen – oko 115 godina. Ali mnogi to osporavaju. Štaviše, američki genetičar Dejvid Sinkler napisao je knjigu Životni vek u kojoj tvrdi da će poboljšavanjem gena povezanih sa dugovečnošću ljudi možda moći da žive i duže od toga. Šta god da je istina, postoji gomila dokaza da britansko stanovništvo još nije dostiglo granicu životnog veka.

Japan, na primer, koji već ima duži prosečni životni vek, dostigao je veće skokove proteklih godina od Velike Britanije.

Štaviše, od bogatijih zemalja koje je pročuo Nacionalni zavod za statistiku, postojala je samo jedna zemlja koja je imala značajnije lošije rezultate od Velike Britanije – Sjedinjene Američke Države – iako se kod mnogih dogodilo usporavanje napretka.

Složeni dijapazon faktora

Ekspert za starenje Nacionalnog saveta za statistiku Edvard Morgan rekao je da se iza ovog trenda najverovatnije krije „složeni” dijapazon faktora – i voleo bi da se uradi više toga na njegovom istraživanju.

Javno zdravlje Engleske već je sprovelo jedan deo toga. Njen izveštaj, objavljen prošle godine, ističe brojne faktore.

Jedno moguće objašnjenje jeste da nije došlo do velikog medicinskog ili zdravstvenog otkrića u poslednjih nekoliko decenija.

Kako ljudi prestaju da umiru od jedne stvari, druge bolesti zauzimaju njeno mesto. Uz veći broj ljudi koji preživljava srčane i moždane udare i rak, smrtnost od demencije počela je da raste. I dok se medicinska zajednica trudi da pronađe način da uspori ovu bolest – da ne govorimo o njenom izlečenju – očekivani životni vek je zaustavljen.

Izveštaj Javnog zdravlja Engleske takođe je proučio uticaj siromaštva – za šta je bivši savetnik Svetske zdravstvene organizacije profesor Majkl Marmont već sugerisao da igra određenu ulogu. Dokazi ukazuju na to da su siromašniji ljudi doživeli najveći pad poboljšanja – a činjenica da će na njih najviše uticati smanjenje sredstava koja se izdvajaju za lečenje, zdravstvo i socijalnu zaštitu „moglo bi da ukaže” na to da su vladina izdvajanja igrala izvesnu ulogu, rekli su iz Javnog zdravlja Engleske. Ali daleko od toga da je njen izveštaj konačan. Jedno, međutim, jeste sigurno: što se duže ovaj trend nastavi, biće od veće važnosti da se za njega hitno pronađe odgovor.

Izvor: BBC na srpskom