„ŽIV SE ČOVEK NA SVE NAVIKNE!“

Novinarka Danijela Milošević, ekskluzivno sa ovogodišnjeg FEST-a za Restart magazin napisala je tekst o filmu “Živ čovek” koji se premijerno prikazao na 49. Međunarodnom filmskom festivalu u Beogradu.

Rečenica koju sebi uvek govorimo nakon loših događaja u životima, na koje ne možemo da utičemo, jeste da se „živ čovek na sve navikne“.

Koliko je ta rečenica tačna, možemo se uveriti u filmu koji je premijerno prikazan na ovogodišnjem FEST-u, a reč je o filmu pod nazivom „Živ čovek“.

Režiser ovog filma jeste Oleg Novković, koji je filmski scenarsta i reditelj. Rođen je 1968., diplomirao je filmsku i TV režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu u klasi profesora Srđana Karanovića. Debitovao je sa filmom „Kaži zašto me ostavi (1993.)“.

Dok je scenario pisala Milena Marković, pesnikinja, dramska spisateljica i scenaristkinja. Rođena je 1974. u Zemunu, a diplomirala je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.

Radnja filma je okrenuta prema Beogradskom rokeru i nekadašnjem članu kultnog benda „Sinovi“ Igoru Đeliću-Đeli, kojeg tumači Nikola Đuričko,

živi sa svojom ženom Sunčicom, koju tumači Nada Šargin, sa kojom tokom dugogodišnjeg zajedničkog života ima dosta problema.

Buran život, kakav su vodili, doneo im je mnogo dobrih, ali i loših stvari, dobra stvar u svemu tome jeste slava i popularnost, mnogo mladih generacija kojima su ovi ljudi uzor, međutim, koliko je to sve mač sa dve oštrice može se pogledati u ovom filmu.

Nakon toliko godina i loših događaja, Đela odlučuje da svoj život promeni i učini neke dobre stvari za sebe i svoju porodicu, kao i za ljude oko sebe, ali razni sticaji okolnosti će ga možda, kako to obično biva, naterati na drugačije odluke. Kažu da je bitno osetiti pokajanje za sopstvene postupke u životu, međutim, da li je pokajanje dovoljno? Da li ono može da natera i druge ljude da nam veruju, da veruju da smo postali drugačiji, da se ljudi menjaju, da li se menjaju? Možda samo tonu još dublje i nikada ne pronađu svoj izlaz. Za neke stvari postaje kasno.

Snažni karakteri u ovoj priči nam pokazuju kroz šta su sve ljudi spremni da prođu kako bi izgradili sebi normalan život o kome svako sanja, želeo on to da prizna ili ne. Svi na kraju želimo neku mirnu luku i mesto gde pripadamo zaista. Da li je mirna luka vredna odricanja od loših navika? Da li je potrebno još nešto, osim volje?

Film će u bioskopima, kao redovan repertoar biti prikazan od 20. Maja za širu javnost.

Na FEST- ovoj konferenciji za medije, prisustvovali su glumci iz filma.

Sjajni glumci su ovu priču doveli do savršenstva i odlično prikazali taj doživljaj i uneli se u ulogu, kako bi svima približili to vreme, neke ljude će tokom filma pratiti nostalgija za vremenom koje je prošlo i za nekom njihovom generacijom rokera. Međutim, kako je Milena Marković izjavila na konferenciji za medije „Njihovo vreme je prošlo, svi žele da budu posebni, zašto onda stavljati akcenat na stare generacije i ne dozvoliti novim generacijama da i oni učine nešto posebno i ostanu upamćeni.“

Dok je Nada Šargin, na istoj konferenciji govorila o svojoj ulozi, Sunčici, naime, izjavila je kako je „Sunčica najneobičnija uloga koju je do sada tumačila, kako je ona jedna snažna, inspirativna, žestoka, zanimljiva, teška, svoja, hrabra, ima neku čvrstinu, ide dalje, bori se, a to je dobro i za mene samu, da prolazim kroz neke njene stavove i životne probleme, možda nešto naučim od nje.“ Takođe je izjavila i jednu rečenicu koja je ostala vrlo upečatljiva, a izgovorio ju je Oleg Novković : „Sunčica je sunce, a svi ostali oko nje su planete.“

Danijela Milošević