Žozep Borel: “Evropa se mora fokusirati na dešavanja u Latinskoj Americi”

Šef spoljne politike EU kaže da “postoje problemi u odbrani i bezbednosti sa kojima bi Evropljani trebalo da se suoče sami”

Skoro 13 godina nakon što je napustio predsedništvo Evropskog parlamenta, Josep Borrell (La Pobla de Segur, Lleida, 72 godine) vraća se u institucije EU. I on će zauzeti ključno mesto u Komisiji koja želi da obeleži svoj „geostrateški“ profil. Od ove nedelje, predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lejen i visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost objašnjavaju u svom prvom intervjuu međunarodnim medijima, da je EU stvorena da „gleda ka unutra“ i rešava svoje istorijske sporove, sada mora „gledati“ i „okrenuti se prema svetu“ kako bismo se suočili sa velikim izazovima kao što su klimatske promene ili migracije.

Kako će se taj skok oblikovati?

Bavljenje problemima koji se moraju rešiti van naših granica. Na primer, klimatske promene. Ne radi se samo o onome što radimo, već i u onome što pokušavaju drugi da urade. Migracije su još jedan od velikih geopolitičkih izazova koji dolaze van naših granica.

I kako planirate da rešite?

Migracije se mogu smatrati unutrašnjim problemom, graničnom kontrolom i ilegalnim imigrantima. Ali nećemo uspeti sa politikom zasnovanom na tome da oni koji nemaju pravo na ostanak treba da se vrate odmah kući. Lakše je reći nego učiniti, jer ih moraju prihvatiti njihove države. Ako nemamo sporazume sa zemljama porekla i tranzita, ne možemo ih vratiti.

Sledeće sedmice biće sastanak Francuske, Nemačke i Velike Britanije s Turskom na marginama samita NATO-a. Ko čini evropsku spoljnu politiku, visokI predstavnik ili prestonice?

Radi se o stvaranju zajedničke spoljne politike. A uobičajeno ne znači jedinstveno, već koegzistira sa nacionalnim politikama. To može biti najniži zajednički imenitelj ili nešto više. A ideja je pokušati da zajednički izraz obuhvati sve više i više aspekata spoljne politike. I taj je dan toliko uobičajen da je jedinstven, mada je to još daleko.

Da li ćete tražiti da se odluke usvoje većinom, a ne jednoglasno?

Moj bi rad bio mnogo lakši da nisam morao da nađem jednoglasnost među državama članicama. Niko ne dovodi u pitanje da finansijski okvir zahteva jednoglasnost. A to je mnogo manje kontroverzno pitanje od spoljne i odbrambene politike, koje je u središtu našeg suvereniteta. Moramo ići korak po korak.

Koji je zajednički stav EU za Rusiju?

To je veoma podeljeno pitanje. Neke zemlje se veoma nerado kreću u normalizaciju odnosa sa Rusijom, a druge bi to želele. Sankcije su tu, ali same po sebi ne predstavljaju politiku. Isto mogu da kažem i za slučaj Venecuele, kojem bih želeo dati podsticaj. Ali potreban je dogovor. Hajde da razgovaramo.

Fon der Lejen je potvrdila da je kolektivna odbrana zadatak NATO-a, a ne EU. Da li se slažete?

Za mnoge članice EU, NATO je osnova teritorijalne odbrane i ne postoji kratkoročna alternativa iz finansijskih i operativnih razloga. To nije kontradiktorno sa činjenicom da postoji mnogo problema koji se odnose na odbranu i bezbednost sa kojima bi Evropljani mogli da se suoče sami. Sada se bavimo fenomenima, poput sajber napada, koji ne odgovaraju vojnom napadu u klasičnom smislu te reči. Želeo bih da okončam mandat označivši promenu u tome: kako se suočavamo sa problemima koji nisu pod okriljem člana 5 NATO sporazuma.

Kako Tramp može pomoći ili sprečiti stvaranje te evropske spoljne politike?

Snagom oni vise. Možda će zahvaljujući predsedniku Trampu, Putinu, Erdoganu i drugim liderima Evropljani biti primorani da reaguju. Ako Sjedinjene Države imaju drugačiji stav u pogledu svoje posvećenosti Evropi, Evropljani će morati da snose posledice. Merkel je već rekla da moramo uzeti sudbinu u svoje ruke.

Merkel je zatražila zajednički stav Evrope u odnosu na Kinu. Da li ulazak Italije u novu rutu svile stvara lom u tom pristupu?

Mnoge druge zemlje potpisale su memorandum sa Kinom. To nije stvar samo Italije…

A to ne stvara podelu?

To je podeljeno. Neke zemlje imaju snažnu volju da sklapaju ugovore sa Kinom, a druge nešto oklevaju. Ali u vezi s Kinom, tamo je obavljen fantastičan posao. Imamo zajedničko stajalište, komunikaciju koju su zajedno napravili Služba za spoljne poslove i Komisija.

Novinarska istraga otkrila je puteve koji pokazuju represiju Pekinga prema manjini. Kakav je pristup Kine da poštuje ljudska prava?

Ovo je deo razgovora sa kineskim vlastima. EU je već podigla svoj glas da izrazi zabrinutost zbog situacije koju pominjete. I to ćemo nastaviti i dalje, kao što to činimo i sa drugim zemljama kada verujemo da postoje problemi sa ljudskim pravima.

Da li se plašite da će Latinska Amerika ponovo biti žarište nestabilnosti nakon kriza koje su se desile poslednjih nedelja?

Latinska Amerika je ušla u nemir, od Čilea do Venecuele. Neočekivano. Nakon deset godina relativnog ekonomskog zdravlja i političke stabilnosti, u društvu dolazi do određenog umora, možda zbog nejednakosti koje nisu rešene. A iskra može da stvori veliki problem. Da, Evropa se mora više fokusirati na ono što se dešava u Latinskoj Americi. Pa, Venecuela može biti žarište geopolitičke nestabilnosti.

U februaru je stvorena međunarodna kontakt grupa za Venecuelu u periodu od 90 dana da bi se favorizovala tranzicija u zemlji. Prošlo je 280 dana i prelazak nije stigao. Da li EU treba da preispita svoju strategiju?

Moramo biti čvršći i biti mnogo više ispred. Jer sankcije Sjedinjenih Država pogađaju narod Venecuele. To je humanitarna kriza i moramo je snažnije rešiti. Razgovarajući sa svima, uključujući SAD.

“TRAŽIMO DA IRAN NE NAPUŠTA NUKLEARNI SPORAZUM”

Jedno od najvažnijih pitanja koje treba rešiti je kako nastaviti sa Iranom. Da li već treba da obeležimo crvenu liniju?

Nama je najveći interes da opstane nuklearni sporazum. Pozivamo iranske vlasti da učine sve što mogu kako bi održali pakt živim. Biće velika greška ako učine nešto što taj ugovor može ubiti. Obučeni smo za njega poput gorućeg nokta. A našim iranskim prijateljima kažemo da je za njih najbolje da sporazum ne napuste.

Mislite li da je odgovor EU na napad Turske na Siriju bio slab?

Odgovor na napade Turske nije bio ni slabašan ni jak. Nije bilo odgovora.

I bila je greška?

Pa, ne bih mogao da okarakterišem kao uspešan.

Da li ćete i dalje davati novac za migrante?

Turskim vlastima ne dajemo novac. Novac dajemo migrantima. Svako ima svoju kreditnu karticu sa kojom kupuje da jede i spava ili ide u školu. I nastavićemo, naravno. Kako ćemo oprati ruke?

Kako se nositi sa situacijom u Libiji?

Nemci će sazvati konferenciju o Libiji. Ako uspeju, možda je vreme da stvore veće jedinstvo među Evropljanima, jer postoji velika podela među nama.

Restart magazin/ El pais

prevod: Vukašin Nedeljković